preuzmite intervju ili pročitajte u nastavku
Planiraš li za jednu godinu unapred, uzgajaj pirinač. Planiraš li za dvadeset godina, posadi drveće. Planiraš li za ceo život, razvijaj ljude.
(Kineska poslovica)
Ovih dana svi pričaju o upisu, akreditaciji, novom Zakonu o visokom obrazovanju, a niko ne priča o profesorima koji treba da predaju budućim studentima, njihovim profesionalnim, poslovnim i ljudskim karakteristikama. Fakultete dele na privatne i državne, akreditovane i neakreditovane, a opet niko ne postavlja pitanje ko vodi fakultete i ko stoji iza programa koji se nude budućim studentima.
Prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, ekskluzivno za Danas govori o svojim planovima i donetim odlukama. „Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo iste vidike“ kaže doktor ekonomskih nauka koji se ne boji da svoje ogromno znanje pokaže i primeni u praksi. Svestan da postoji nešto još ređe od sposobnosti, a to je sposobnost da se prepozna potencijal – profesor Stanišić je, vođen svojom vizijom, okupio grupu najboljih profesora i formirao prvi fakultet Univerziteta Singidunum, sada već davne, 1999. godine. Danas je Univerzitet Singidunum, sinonim za kvalitet u visokom obrazovanju Srbije koji se sve više prepoznaje i u svetu.
Profesore Stanišiću, kako ste došli na ideju da odete sa Ekonomskog fakulteta i osnujete privatni univerzitet u Srbiji?
– Dok sam studirao bio sam nezadovoljan studiranjem na našim univerzitetima. Dominirala je faktografija, učenje činjenica, bubanje materijala iz prošlosti i nedostatak prave veze sa realnim životom i realnim poslovanjem. Video sam veliku razliku između onoga što treba da se uči i onoga što se učilo. Radeći na Ekonomskom fakultetu u Beogradu shvatio sam da su mnoge stvari na različitim kolosecima tj. između onoga što treba da se radi i onoga što se radi. Država je davala veliki novac za nešto što u suštini nije trebalo da bude tako. Ni tada, a ni sada, niko se nije bavio realnošću, odnosno, niko nije izučio koje su potrebe privrede, poslodavaca, kakav profil ljudi treba da bude, kakva znanja i koje poslovne veštine diplomci treba da imaju. Na kraju je došlo do toga da sam shvatio da ne mogu da promenim veliki Beogradski univerzitet i Ekonomski fakultet, njihova shvatanja i potrebe. Bilo je vreme da krenem od nečeg novog. Tako je nastao prvi fakultet Univerziteta Singidunum.
Profesore, kažu da kada su činjenice jasne, odluke same iskaču pred nas. Kada je reč o Singidunumu recite nam šta je to što Vaš Univerzitet danas jeste?
– Mi smo prvi privatni univerzitet u Srbiji koji je akreditovan. Na našem Univerzitetu predaje preko dve stotine uglednih profesora koji su svoja zvanja sticali na državnim i svetskim Univerzitetima, a znanje u privredi i primenjenoj nauci. Mi imamo moderan prostor opremljen savremenim tehničkim rešenjima koja olakšavaju nastavu, a što se tiče nastavnog procesa, težimo stalnom unapređenju kvaliteta nastave, mentorskom sistemu rada u manjim grupama i primeni najsavremenijih nastavnih sredstava. Studenti koji postignu izuzetne rezultate u toku svog studiranja mogu da dobiju stipendije od strane Univerziteta. Mi sebe procenjujemo prema onome što smo sposobni da uradimo, dok nas drugi procenjuju prema onome što smo već uradili. To su sve činjenice koje se lako mogu proveriti i koje govore za nas. Sve je organizovano tako da studenti dobiju najbolju startnu poziciju za svoju životnu utakmicu.
Šta za Vas znači to što ste stavili studenta na prvo mesto i koliko to prihvataju Vaše kolege na Univerzitetu?
– Jedna od najlepših nagrada u ovom životu je saznanje da nijedan čovek ne može iskreno da pomogne drugom čoveku, a da istovremeno ne pomaže i sebi. Udruživanje je početak. Ostajanje zajedno je napredak. Zajednički rad je uspeh, a to je ono što jeste Univerzitet Singidunum. Mi na Univerzitetu se trudimo da budemo kao jedna velika porodica jer smo svesni da od onoga što mi radimo danas zavise životi desetine hiljada ljudi u budućnosti. Naime zahvaljujući diplomama, znanju i veštinama koje dobiju na Univerzitetu naši diplomci će sutra hraniti svoje porodice, pomagati svojim roditeljima, zapošljavati druge ljude kada budu bili na pozicijama da rukovode. Mi još za vreme studija podstičemo sposobnost naših studenata da odrede jasne ciljeve i bitne prioritete u pogledu njihovog života, to je naša društvena odgovornost i mi smo je prihvatili kao takvu. Srbija budućnosti zavisi od njih, ima li odgovornije uloge od te? Čovek koji ide sam može odmah da krene. Ali onaj koji putuje sa drugima mora sačekati da se oni spreme – tu su profesori Univerziteta Singidunum posebni, mi radimo na tome da nas pamte deca naših studenata kao ljude koji su pokrenuli pozitivne promene u krizi koja vlada celim svetom i to ćemo uraditi.
Rekli ste da Vi sami pored činjenica ne volite da pričate o kvalitetu Univerziteta, i da su studenti ti koji prepoznaju kvalitet. Kako Vi prepoznajete da su oni zadovoljni?
– Nema veće sreće od trenutka shvatanja da smo nešto postigli. Ja sam rekao da mi je najbitnije da stvorim određeni sistem koji će omogućiti da se ljudi menjaju na bolje i to smo uradili. Mi imamo vrlo kvalitetne mlade ljude i na državnim univerzitetima, ne želim da kažem da su naši državni univerziteti loši, naprotiv, oni su na vrhu i u Evropi i u svetu po načinima na koji rade u oblastima za koje su akreditovani. Ali to je sada prevaziđeno. Savremeno visoko obrazovanje traži nešto drugo i pošto sam shvatio da je moja potreba da kod ljudi izazivam želju za menjanjem ja sam odlučio da na Univerzitetu Singidunum jedan od prioritetnih ciljeva bude i taj da kod mladih ljudi razvijemo svest o tome da treba da budu odgovorni u svom životu i za svoj život. Znači, niko vam sreću neće doneti, za sreću se morate boriti sami na društveno prihvatljiv način, društveno prihvatljivim sredstvima i manirima u jednoj zdravoj i organizovanoj sredini, na način koji nije konfliktan. Tako sa našeg Univerziteta izlaze mladi ljudi koji na vreme shvataju da treba da uzmu sudbinu u svoje ruke i da budu odgovorni članovi jednog razvijenog demokratskog društva, što ima veći efekat na naš uspeh nego što skretanje medijske pažnje ikada može da postigne. Smatram da to radim sa uspehom više godina i ponosim se time. Razlika između uspešne osobe i drugih nije u nedostatku snage ili znanja, nego najviše u nedostatku volje.
Šta bi ste Vi kao roditelj i profesor poručili budućim studentima?
– Put prema vrhu počinje onog dana kada preuzmete potpunu odgovornost za sebe i prestanete da tražite izgovore. Univerzitetska diploma je osnova za svaki njihov budući napredak, ali nije put ka vrhu. Ono što će ih odvesti do ostvarenja njihovih punih potencijala jeste studiranje u okruženju i sa ljudima koji mogu, umeju i hoće da im pomognu i da ih nauče kako da budu najbolji. Ako ne znaju gde tačno idu, završićete na nekom drugom mestu. Univerzitet Singidunum jeste mesto odakle će krenuti mnoge sjajne sudbine i mi se radujemo uspehu svakog našeg studenta, jer to je motiv naše istrajnosti da budemo još bolji.