U ponedeljak, 30. maja 2016. godine, na Sterijinom pozorju mladih, odigrana je predstava “Kapetan Džon Piplfoks” studenata treće godine Glume Fakulteta dramskih i filmskih umjetnosti u klasi prof. Ljiljane Blagojević i asistenta Danke Žugić. Ispitna predstava iz predmeta Scenski pokret rađena je po tekstu Duška Radovića u režiji Nikoline Bogdanović.
U kritičkom osvrtu na predstavu, u Biltenu Sterijinog pozorja, Nikolina Stjepanović kaže da je „Predstava opravdala najavu u kojoj piše da se prikazuje za sve, od sedam do sedamdeset sedam godina, a bilo ih je i mlađih koji su sa pažnjom pratili. Scenografija je bila efektna i bogata kada se uzme u obzir da je reč o studentskoj predstavi. Svetlo je doprinosilo bogatstvu i šarolikosti, a muzika je takođe bila u službi prostora: dočaravala more, talase, pećinu… Rediteljka Nikolina Bogdanović je režirala ovaj komad kao ispit iz predmeta Scenski pokret i vidi se da su glumci mnogo na njemu radili i to je za svaku pohvalu. Bili su uigrani i tačni, čistih pokreta. Neki delovi su bili koreografisani, a izvodili su i složenije pokrete koji su zahtevali veštinu i gipkost. Dušan Simić, Smiljana Nedić i Sanja Tešić bili su odlični u sceni susreta kapetana Džona Piplfoksa sa pećinom kada su se prikradali laganim korakom i svi pokreti su im bili kao u usporenom snimku. Sve troje glumaca pokazali su odličan osećaj za tempo i ritam. Dušan Ranković je bio potpuno razumljiv bez obzira na govornu manu koju je imao kao Konoval, a scena u kojoj je bio Brzogovoreći nasmejala je sve u publici koji su glumce čak tri puta vraćali na bis. Odličan tekst Duška Radovića, gluma prilagođena deci, ali bez preglumljivanja, efektna scenografija, muzika i kostim – bravo!“
U kritičkom osvrtu na predstavu, u Biltenu Sterijinog pozorja, Nikolina Stjepanović kaže da je „Predstava opravdala najavu u kojoj piše da se prikazuje za sve, od sedam do sedamdeset sedam godina, a bilo ih je i mlađih koji su sa pažnjom pratili. Scenografija je bila efektna i bogata kada se uzme u obzir da je reč o studentskoj predstavi. Svetlo je doprinosilo bogatstvu i šarolikosti, a muzika je takođe bila u službi prostora: dočaravala more, talase, pećinu… Rediteljka Nikolina Bogdanović je režirala ovaj komad kao ispit iz predmeta Scenski pokret i vidi se da su glumci mnogo na njemu radili i to je za svaku pohvalu. Bili su uigrani i tačni, čistih pokreta. Neki delovi su bili koreografisani, a izvodili su i složenije pokrete koji su zahtevali veštinu i gipkost. Dušan Simić, Smiljana Nedić i Sanja Tešić bili su odlični u sceni susreta kapetana Džona Piplfoksa sa pećinom kada su se prikradali laganim korakom i svi pokreti su im bili kao u usporenom snimku. Sve troje glumaca pokazali su odličan osećaj za tempo i ritam. Dušan Ranković je bio potpuno razumljiv bez obzira na govornu manu koju je imao kao Konoval, a scena u kojoj je bio Brzogovoreći nasmejala je sve u publici koji su glumce čak tri puta vraćali na bis. Odličan tekst Duška Radovića, gluma prilagođena deci, ali bez preglumljivanja, efektna scenografija, muzika i kostim – bravo!“